Највећа је пешчана пустиња у Европи, често је називају и “Европска Сахара”, налази се у југоисточном делу Баната. Богатство флоре овог подручја се огледа у постојању око 900 врста виших биљака, од којих су многе реликти и раритети, као и врсте које су у свом распрострањењу ограничене на Панонску низију. Једино се овде, у односу на читав простор Србије налазе: банатски божур, степски божур, панчићев пелен, шерпети коцкавица Дегенова. Своје станиште овде је нашло и 20 врста орхидеја.

Због присуства великог броја врста птица, од којих су многе ретке и угрожене, ово подручје је увршћено у најзначајнија станишта птица у Европи ИБА подручје. Из групе грабљивица, које су најугроженије, заступљене су врсте као што су: банатски соко, орао крсташ и орао кликташ. Њихово појављивање условљено је пашњачким површинама и присуством текуница, која представља основ њихове исхране. Од становника животињског царства пешчаре, издваја се вук, јелен, срна и дивља свиња.

Природне карактеристике и јединственост овог краја чине га погодним за рекреацију, лов и риболов, наутички, а пре свега еко-туризам. Делиблатска пешчара је проглашена за Специјални резерват природе.

ЛОВИШТЕ ДЕЛИБЛАТСКА ПЕШЧАРА

Ловиште Делиблатска пешчара се налази на површини од 33.610 хектара од чега је ограђено 1.850 хектара тзв. “Драгићев Хат”. Ловиште је у оквиру ЈП “Војводине шуме” којим управља шумско газдинство “Банат” Панчево. Од крупне дивљачи могу се ловити јелени, дивље свиње и срне, а од ситне дивље патке и гуске.

ЛАБУДОВО ОКНО

У оквиру Делиблатске пешчаре у приобалном подручију леве обале Дунава, од Дубовца до Старе Паланке, па Дунавом преко Аде Чибуклије је простор који се назива Лабудово окно. То је простор који представља главну станицу на Балкану у прелету птица приликом сеобе на југ и обратно и највеће зимовалиште птица у Србији. Мањи део од 2.500 хектара мочварских терена, речних острва и Дунава намењен је комерцијалном лову уз велику контролу.

МАЛИ ПЕСАК

Као природни наставак СРП “Делиблатска пешчара” пружају се пашњаци на атрактивно заталасаном рељефу Малог песка (с леве и десне стране пута Дубовац – Бела Црква, иза канала). Оба локалитета представљају значајна станишта природних реткости у флори и фауни (гороцвет, текуница, слепо куче, хранидбена подручја и гнездилишта дневних птица грабљивица).

 

ЗАГАЈИЧКА БРДА

Загајичка брда су најатрактивнији део СРП “Делиблатска пешчара”. То су лоптасте и вијугаве пешчане дине обрасле ливадама и остацима храстових шума и подсећају на магичне пределе из Толкинових романа! Уједно су и највиши (251 м) и најлепши део Делиблатске пешчаре и са њих је могуће видети Вршачке планине, Авалу, обронке Карпата, Дунав…