Назад

Река Караш

Специфичност јој дају слапови (гатови) који овом простору пружају аутентичност и атрактивност. Управо то је великим ентузијазмом појединаца претворено у лепо уређен амбијент који пружа прави одмор и опуштање. Поред спортских терена, летњег ресторана, кампа, плаже, ту је и парк скулптура који се сваке године проширује захваљујући уметничкој колонији која се одржава почетком августа.
Караш (рум. Цараş) извире у Румунији и улива се у Канал ДТД (између Дупљаје и Гребенца) а затим њен даљи ток до Дунава користи садашњи канал ДТД који при томе оставља дивне пресечене меандре (мртваке – Мртви Караш) и данас богате рибом. у Србији близу Беле Цркве. За време римског царства река је била позната под називом Апо, што је на трачанском значило вода. Караш извире у Банатским планинама, североисточно од града Анина у Руминији. Извор је у близини изворишта река Брзаве и Нере. Ток Караша кроз Румунију има дужину 50 километара, после извора прво иде ка северу, али код града Карашова скреће на југозапад где прима велики број притока. Најпознатија у том делу је Лисава. Одмах после уласка у Србију, Караш добија значајну притоку Буругу са десне стране и Илидију са леве. Протиче поред села Куштиљ, Војводинци, Добричево, Стража и Јасеново, када додирује источне делове Делиблатске пешчаре код брда Думача. Од ове тачке Караш је део канала Дунав-Тиса-Дунав и пролази поред места Дупљаја, Гребенац, Кајтасово и Банатска Паланка пре него што заврши свој 60 километара пут кроз Србију и улије се у Дунав код места Стара Паланка.

Река нера

Последња неукроћена река у Војводини; њени брзаци, меандри, пешчане и шумовите плаже и скривене лагуне одушевиће сваког љубитеља недирнуте природе. Због свих ових особености Нера је добила надимак „природни ђакузи“. Од рибе у њеном току се може наћи доста јаза, скобаља, мрене те од грабљивица штуке, бандара, буцова, сома док се на самом ушћу у Дунав може ловити смуђ и шаран.
Нера (рум. Нера, мађ. Нéра) је река у области Баната, у Србији и Румунији, лева притока Дунава. Нера је дуга 124 километра. Река Нера истиче из планина Семеник у румунском Банату, близу града Решица. Првим делом тока река тече јужно, да би затим скренула ка југозападу правећи клисуру између Банатских планина и Семеника. Овде Нера прима главну притоку Рудерију, а затим мења правац ка северозападу до Најдаша и Кусића где постаје гранична река између Србије и Румуније.
Тако тече наредних 14 километара до ушћа у Дунав код Банатске Паланке. Овим делом тока Нера углавном тече ка западу, пролазећи кроз Белоцркванску полукотлину, код локалних Срба у Румунији познатију као Пољадија. Нера је бујичног карактера, и некада је била регулисана каналом Јаруга. Постоји неколико потока који се у уливају у Неру (Кусићки, Буканов, Лесковачки). При ушћу Нера је широка између 20 и 40 метара. Корито је шљунковито и већим делом године вода је веома бистра и хладна. Протеклих година примећен је пораст температуре воде. Обала је већим делом обрасла аутохтоним белим тополама и врбама.

Реке

Река Караш
Река Караш
Река Караш
Река Нера
Река Нера
Река Дунав
Река Дунав
Река Дунав

Дунав са каналом ДТД

Дунав – (нем. Донау , слов. Дунај, мађ. Дуна, украјински Дунай, рум. Дунăреа, тур. Туна) са 2850 километара је најдужа река у Европској унији и након Волге друга најдужа река у Европи. Протиче кроз 9 држава и неколико главних градова, пре него што се улије у Црно море кроз делту Дунава у Румунији и Украјини. Дунав кроз Србију протиче у дужини од 588 километара, и то претежно кроз Војводину и целом овом дужином је плован. На делу између Старе Паланке и Рама, Дунав је веома широк и источни и североисточни ветрови стварају велике таласе. На левој, банатској обали, од давнина постоји скела, која улази у канал Дунав-Тиса-Дунав (ДТД), који се овде и завршава. Река Нера такође овде завршава свој ток у Дунаву. У приобалном подручју, око 500 метара узводно од ушћа канала, налази се резерват природе Лабудово окно, чувено станиште птица и захвата један део општине. Стара Паланка је мало рибарско место на ушћу канала, са скелским пристаном, ресторанима са увек свежом рибом и рибљим специјалитетима. Километар удаљено од обале је село Банатска Паланка, а 13 километара даље путем је Бела Црква.
Канал Дунав Тиса Дунавје јединствени систем канала против поплава као и за наводњавање земљишта, као и пловни пут, за отпадне воде, за туризам, лов и риболов. Укупна дужина система је 929 км, укључујући нове и старе канале и притоке које су биле целе или делом обновљене и интегрисане у систем. У мрежи постоји 51 објекат - 24 капије, 16 предводница, 5 сигурносних капија, 6 пумпи, као и 180 мостова. Ова мрежа омогућава дренирање око 700.000 хектара земљишта и наводњавање 50.000 хектара. Могућа пловидба каналом је 664 км. У систему канала налази се 14 лука за утовар-истовар терета. У периоду 1958 - 1976 рађена је реконструкција, као и нови канали у постојећем систему канала који су прављени још за време Аустро-Угарске.

Сига

Извориште питке воде које се налази на самом ободу Беле Цркве. Ушушкана између два брдашца обраслих густом шумом, Сига је одувек представљала и једно од омиљених излетишта за Белоцркване, али и једно од плућа града.
По мерењима из новембра 1988. године, издашност извора извора износила је 2,0 литара у секунди. Међутим, несавесношћу грађана и локалних власти, излетиште је потпуно руинирано, а шумски појас води безнадежну битку са воћњацима и нелегалном сечом.